U okvi­ru „Šav­nič­kog kul­tur­nog lje­ta 2015” u ga­le­ri­ji Cen­tra za kul­tu­ru, sport i me­di­je Šav­nik, po­sta­vlje­na je iz­lo­žba „Po­gle­di” aka­dem­skih umjet­ni­ka Želj­ka De­li­ća, Mi­lu­na Mi­ška Čvo­ro­vi­ća i Igo­ra Šun­ti­ća. Pred­sta­vlje­no je pe­de­se­tak ra­do­va, in­sta­la­ci­ja, skulp­tu­ra i fo­to­gra­fi­ja. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu prof. dr Dra­go Pe­ro­vić je is­ta­kao da su lju­bi­te­lji umjet­nost bi­li u pri­li­ci i ima­li su­sre­te sa „ka­me­nim iz­ra­zi­ma” na fo­to­gra­fi­ja­ma Igo­ra Šun­ti­ća, sa vi­zi­ja­ma ko­smo­sa, svi­je­ta va­se­lje­ne u cje­li­ni ka­kve ima­mo u skulp­tu­ra­ma Mi­ška Čvo­ro­vi­ća, sa bez­broj slič­nih ogra­na­ka od dr­ve­ta i šta­po­va ko­ji­ma su se na­ši sta­ri slu­ži­li, (in­sta­la­ci­ja Želj­ka De­li­ća) a ni­kad od nas ni­ko ni­je to uspio da u svo­joj svi­je­sti pri­zo­ve kao sa­mo sr­ce umjet­no­sti, ko­ja je­ste tra­ga­nje za isti­nom i ot­kri­va­nje sa­me te isti­ne.
– Da­kle, sva tro­ji­ca ula­ze u naš sva­ko­dnev­ni, pro­sječ­ni svi­jet i da­ju nam svo­ju no­vu srž, no­vo biv­stvo, ne­što u če­mu taj svi­jet istin­ski je­ste, a da mi to na­šim sva­ko­dnev­nim vi­đe­njem i na­šim obič­nim po­gle­dom ne mo­že­mo da raz­mo­tri­mo. Taj­nom evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja je za­sno­va­na na čo­vje­ku kao ra­ci­o­nal­nom bi­ću, od­no­sno na čo­vje­ku kao bi­ću ko­je ima lo­gos, ko­ji ru­ko­vo­di nje­go­vim oči­ma i ru­ka­ma, a ove tri ve­če­ra­šnje po­stav­ke su upra­vo ta op­tič­ko-tak­til­na stra­na vri­jed­no­sti i stra­na čo­vje­ko­vog ži­vo­ta – re­kao je prof. dr Pe­ro­vić.
On do­da­je da skulp­tu­re ko­je je Mi­ško Čvo­ro­vić ura­dio po­sma­trač mo­ra da do­dir­ne i okre­ne, da ih za­gle­da.
– Ako ove sli­ke mi­le­ni­jum­skog, isto­rij­skog op­sta­ja­nja ne­čeg što je naj­po­sto­ja­ni­je na ovoj ze­mlji i što se ni­ka­ko ne mi­je­nja, po­ku­ša­mo da uoči­mo, ni­ka­ko ne­će­mo us­pje­ti da te bor­du­re i to što je vri­je­me na­ni­je­lo kroz isto­ri­ju, ra­zu­mi­je­mo i shva­ti­mo. Da­kle, ra­di se o tri raz­li­či­ta umjet­nič­ka po­ku­ša­ja, da se taj­na umjet­no­sti, taj­na čo­vje­ko­vog biv­stvo­va­nja na ovoj ze­mlji, taj­na čo­vje­ko­vog od­no­sa pre­ma se­bi i dru­gim lju­di­ma, pre­ma pri­ro­di ko­ja ga okru­žu­je i pre­ma Bo­gu, iz­ra­zi ta­ko da u onom naj­jed­no­stav­ni­jem i naj­mi­ni­mal­ni­jem shva­ti­mo bes­ko­nač­nost. Naš po­gled či­ni se ta­ko jed­no­stav­no i ta­ko uobi­ča­je­no, a ustva­ri, su­štin­ski, kri­je ne sa­mo taj­nu ne­kog ka­me­na, taj­nu ne­kog dr­ve­ta ili taj­nu ne­ke for­me, ne­go taj­nu čo­vje­ko­vog po­sto­ja­nja kao bi­ća ko­je se od­va­ža­va da se ne za­tvo­ri u sa­mo­ga se­be ne­go da u su­sret ka sve­mu onom što je okre­nu­to put nje­ga pro­na­đe sa­mo­ga se­be. Ve­če­ra­šnja po­stav­ka za me­ne je ukr­šta­nje ti­pič­no drob­njač­kog per­spek­ti­vi­zma...– ka­zao je Pe­ro­vić.
On je is­ta­kao da, ako u bi­lo kom od ova tri umjet­nič­ka svi­je­ta pro­na­đe­mo se­be, mi smo sa­mi se­be i sop­stve­ni po­gled ot­klju­ča­li...
– Oni su, zna­te svi, sa­mo isje­čak iz dje­la ove uva­že­ne go­spo­de i oni nas vu­ku za so­bom da i mi sa­mi u se­bi pro­na­đe­mo taj na­gon, to što čo­vje­ka tje­ra da ne mo­že da bu­de jed­no­stav­no, sa­mo ono što mu je da­to, obič­no tje­le­sno, bi­o­lo­ško bi­će, ne­go da bu­de ono što je za­da­to i što ga na­go­ni da li­či na ono što tre­ba da pri­hva­ti i ono što mo­že da stvo­ri od sa­mo­ga se­be. Ra­do­stan sam što sam ve­če­ras me­đu va­ma i imam za­do­volj­stvo da ovu iz­lo­žbu pro­gla­sim otvo­re­nom. Na­dam se da će u još do­sta lju­di ko­ji na­i­đu ov­dje ima­ti mo­guć­no­sti da sa­mi u se­bi otvo­re ne­ke no­ve vi­di­ke za­hva­lju­ju­ći ovim lju­di­ma ko­ji su nas ve­če­ras ob­ra­do­va­li svo­jim ra­dom – ka­zao je Pe­ro­vić.
Mi­lun Mi­ško Čvo­ro­vić na­gla­ša­va da in­spi­ra­ci­ju pro­na­la­zi u sje­ća­nji­ma iz dje­tin­stva ko­je je po­nio sa tih pro­sto­ra po­sma­tra­ju­ći pri­ro­du i sva­ko­dnev­ni ži­vot.
– Mo­je skul­pu­tu­re na­sta­ju tran­spo­no­va­njem pri­rod­nih ob­li­ka. Skulp­tu­re ko­je su ve­če­ras iz­lo­že­ne na­sta­ja­le su od 2013. do 2015. go­di­ne, a dio su ci­klu­sa na ko­me ra­dim de­se­tak go­di­na. Po­stav­ku „Cr­no-bi­je­li svi­jet” či­ne 18 skulp­tu­ra po­sta­vlje­nih u krug, u pa­ro­vi­ma i če­ti­ri skulp­tu­re ko­je for­mi­ra­ju krst u cen­tru kru­ga. Za ovaj kon­cept sam in­spi­ri­san raz­mi­šlja­nji­ma o ži­vot­nim i vre­men­skum kru­go­vi­ma ko­ji se pe­ri­o­dič­no po­na­vlja­ju, ka­zao je Čvo­ro­vić.
Želj­ko De­lić, pak na­gla­ša­va da in­sta­la­ci­ja „Step baj step” je na­sta­ja­la u po­sled­nje dvi­je go­di­ne. Ma­te­ri­jal za in­sta­la­ci­ju je sa­ku­pio na pro­sto­ru Ko­mar­ni­ce i Dur­mi­to­ra.
– Na ovu ide­ju sam do­šao raz­mi­šlja­ju­ći o šta­pu kroz isto­ri­ju ci­vi­li­za­ci­je. Štap kao sim­bol uspo­na i pa­da – ka­že De­lić.
Po­kro­vi­telj iz­lo­žbe je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Cr­ne Go­re.
L.N


Fo­to­gra­fi­ja kao svje­do­čan­stvo

Igor Šun­tić, ka­že da na ci­klu­su „Te­sti­mo­ni­es” (svje­do­če­nja) ra­di od 2009. go­di­ne, a iz­bor ra­do­va ko­ji­ma se pred­sta­vio Šav­ni­ča­ni­ma je na­sta­jao od 2009. do 2015. go­di­ne.
- In­te­re­su­ju me kon­kret­no li­kov­ni ele­men­ti i sli­kar­ski mo­men­ti: slo­je­vi, obo­je­nja, ta­lo­že­nja, struk­tu­re, li­ni­je, ak­cen­ti, ko­je na­la­zim u pri­ro­di na ka­me­nu ili sti­je­na­ma. „Ka­me­ne sli­ke” - ka­me­ne po­vr­ši­ne ko­je su na­sta­le hi­lja­da­ma go­di­na, ra­znim at­mos­fer­skim, bi­o­lo­škim i ge­o­lo­škim pro­ce­si­ma, fo­to­gra­fi­šem, za­tim se­lek­tu­jem - bi­ram od­re­đe­ne dje­lo­ve, in­ter­ve­ni­šem i na kra­ju spa­jam u cje­li­nu – kom­po­zi­ci­ju – ob­ja­snio je Šun­tić.